Svi za jednog, jedan za sve!

Bliže nam se izbori, a sa njima i napetost raste. Kupuju se glasovi, primoravaju ljudi po javnim preduzrećima da prikupljaju sigurne glasove, „šef“ se „denuo“ u kampanju s krilaticom „ili oni, ili mene neće biti na vlasti“, a i ne zaostaju ni protesti, štrajkovi i sve veća nezadovoljstva naroda.

Pored poštara kojima se već uveliko preti otkazima, ukoliko ne prestanu sa štrajkom, poljoprivrednici su u ponedeljak takođe izašli na ulice. Četiri udruženja su jasno i nedvosmisleno zatražila da se ukinu akcize na gorivo i da se uredi tržište prometa robe. Važno je da naglasimo da  ta četiri udruženja–Inicijativa za opstanak poljoprivrednika Srbije, Udruženje poljoprivrednih proizvođača Subotice, Savez udruženja poljoprivrednika Banata i Udruženje poljoprivrednika Aradac–nikako nisu povezani sa jednim „slepim crevom“, delom poljoprivrednika koji su otišli Vladi na noge da pregovaraju. Ovi poljoprivrednici su odlučni da istraju i za njih nema pregovora dok se njihovi uslovi ne ispune. Najveći broj ljudi koji protestuje je iz Vojvodine.

Naravno, kod nas se ništa ne rešava glatko i brzo i nakon dvadesetčetvoročasovne predaje zahteva kao i trajanja protesta, poljoprivrednici nisu dobili nikav odgovor od države, pa su rešili da i dalje nastave proteste, rešeni da što jače vrše pritisak na državu da im se zahtevi ispune, pa su tako noć proveli ispred Rafinerije u Novom Sadu, navodeći da „mogu ovako ostati i do Uskrsa.“, kako je rekao jedan od organizatora protesta. Dok nije pala noć, oni su blokirali i glavne puteve u Vojvodini, imali protestnu vožnju u Novom Sadu, istovremeno moleći građane da imaju razumevanja i strpljenja, jer se zapravo to tiče svih nas: ostajemo bez domaće hrane, mleka, žitarica i ostalih neophodnih namirnica, jer naš paor ne može čestito da zaradi svojim poštenim radom. Subvencije koje su dobili nisu nešto preterano pomogle, a nijedan od zahteva nije bio ispunjen u periodu kada su pre par meseci štrajkom upozorenja izrazili svoje nezadovoljstvo. Dok se prosipa mleko po ulicama Srbije i otkup žitarica ima mizernu cenu, u isto vreme se uvozi mleko iz Poljske, a naši poljoprivrednici pravdu traže na ulici.

Jedan od njih je i organizator protesta iz Bavaništa, poljoprivrednik Jovan Jovanov koji je član udruženja „Složni Pidikanci“ koji su blokirali tog istog dana ulaz u Pančevo iz pravca Bavaništa, jer su želeli da podrže proteste, ali i izraze nezadovoljstvo zbog trenutne situacije seljaka.

Naravno, niko ne bi ni pomslio da bi se legitimni protesti u bilo kojoj državi pretvorili u pozorišnu dramu....osim u našoj državi gde je sve moguće. Naime, budući da je Jovanov orgnizator tog protesta, nekoliko ljudi iz SNS stranke su blokirli glavni prilaz njegovoj kući, tako da on nije mogao da izađe napolje da odveze bolesnu decu kod lekara. Nekoliko automobila se našlo ispred njegove kuće, kao i grupa ljudi koji su se tu okupili. Jovanov je potvrdio da su ovakav ogavan i diktatorski čin predvodili ljudi iz Mesne zajednice, čelnici SNS–a, predsednik Skupštine opštine Kovin Zoran Bradanji, koji je inače pristalica i član vladajuće stranke. Njemu se priključio i direktor Hitne pomoći, Srđan Nenek. Oni nisu pretili Jovanovu, već su rekli da su tu poslati po direktivi i tu moraju i da budu.

Jovanov je pozvao i policiju, objasnio situaciju da je doslovno opkoljen i da ne može da izađe iz kuće, tražeći da što hitnije dođu i reše ovu groznu situaciju. Policija je rekla da će doći, „ali su sada u haosu“, pa kad budu imali sobodne ljude, doći će. Dakle, ni policija nije mogla nikome ništa. Policija, koja treba i mora da služi narodu, je onesposobljena šačicom bahatih ljudi koji su umislili da su Bogovi.

A onda je ova drama počela da se razvija kao u Diminim romanima o musketarima. Naglo je došlo do obrta ove dramatične situacije, jer je više poljoprivrednika sa svojim traktorima došlo u ulicu gde živi Jovanov i blokiralo upravo ta vozila i ljude koji su došli po naređenju da spreče Jovanova da se kreće. Sve je to podsećalo na musketare iz Diminih romana koji se kao „svi za jednog“ bore protiv nepravde. Traktorima su „musketari“ blokirali vozila i ljude iz SNS–a po koje su došla neka druga vozila i odvezla ih odatle, dok su njihovi automobili i dalje ostali tu.

U to vreme je stigla i policija, (jedna u nizu patrola) koja se, nakon višeminutnog zvanja i više satnog čekanja, pojavila i rekla da ona nažalost ne može ništa tu da učini, jer niko nikoga fizički ne zlostvlja niti ima bilo kakvog nasilja, niti oni imaju ikakve ingerencije da ih odatle sklone : ljudi se prosto okupili…pa šta?

Međutim, poljoprivrednici su bili toliko uporni da su naterali SNS–ovce da se izvinu Jovanovu, što su oni i učinili, kada su ponovo došli u pratnji policije (još jedna patrola) kako bi mogli da pokupe svoja vozila, tako da su zapravo oni morali na kraju da ustuknu i povuku se. Nakon ove drame, Jovanov ipak nije odustao od protesta zajedno sa svojim saborcima, ali istovremeno je izrazio bojazan za svoju porodicu, za majku najviše, koja  radi u bolnici i za koju se plaši da će joj nakon ovoga zapretiti otkazom.

Ušli smo i u novi dan i u dalji nastavak protesta. Kakav god bude bio epilog, za svakog mislećeg čoveka ovo je jasan i nedvosmislen dokaz u kakvoj diktatorskoj državi živimo i kako su odavno pređene sve granice normalnog, ljudskog ponašanja. Očigledno da se transparentno, bez stida i srama mogu ljudi zaplašiti kad to vodeća stranka poželi, bez ikakve zadrške. Jedino što pomaže i što ohrabruje ovaj narod je zajedničko delovanje i neodstupanje od sopstvenih ciljeva. Hrabrost je u svakom od nas. Ponekad spava, ponekad dremka…ali kada se probudi..neki bi dobrano trebalo da se pričuvaju njene snage i jačine. U popljoprivredniku iz Bavaništa, Jovanovu, hrabrost je odavno budna i ne postoji niko i ništa više da je uspava i eliminiše. A mi, ostali, kako stojimo s hrabrošću? Hoćemo li je probuditi do 17. decembra?