Jesmo li i mi zatočenici „Silosa?“

„Ako vas ne ubiju laži, istina hoće“. Ove reči su suština serije „Silos“ koja, nakon prikazanih pet epizoda, sigurno nije nikoga ko voli naučno–fantastične distopijske drame ostavila ravnodušnim. Ne samo što je uzbudljiva, ona je i prikaz jedne postapokaliptične civilizacije koju predstavlja nekih desetak hiljada ljudi koji su živeli na Zemlji, a sada su svoj dom pronašli daleko ispod površine zemlje, stvarajući jedan novi svet u sumornom „Silosu“, za koga niko ne zna kako je zapravo nastao, ko ga je izgradio i razloge njegovog nastanka. Svako ko bi se iole usudio da pokuša da sazna ko je napravio njihov sadašnji dom podleže stravičnim i apsolutno fatalnim, smrtonosnim posledicama.

Vratimo se samo nekoliko desetina godina u prošlost, kada su ljudi naseljavali Zemlju, imali porodice, prijatelje i posao. U tom i takvom okruženju život se na Zemlji odvijao ustaljeno, gotovo isprogramirano dok, vremenom, svet nije postao toksičan, ali u isto vreme i smrtonosan za ljudsku rasu. Takvo okruženje je nateralo ljude da zaborave na tlo po kojem su hodali, smelo se ohrabrujući da kroče u jedan novi svet, duboko ispod površine zemlje i sreću potraže u „Silosu“, koji je impozantna tvorevina, nepoznatih ruku delo.

Ova fantastična priča se sporo gradi. Pet do sad prikazanih epizoda ne donosi furiozne tokove radnje, već brižljivo satkane zaplete, ali i likove za koje se nije štedelo vreme kako bi se detaljno prikazali, kako kroz sopstvenu prošlost, tako i kroz sadašnjost i ulogu koju zauzimaju u društvu, dok u miru i spokoju žive u „Silosu“. Već tokom prve epizode shvatamo da ljudi žive u podzemlju, skriveni i  zaštićeni od toksične planete Zemlje koja je nekada bila njihov dom. Jedina veza koju imaju sa Zemljom je veliki ekran u zajedničkoj prostoriji kroz koji mogu da posmatraju devastiranu Zemlju bez ikakvih znakova života. Na njoj nema živih bića, ljudi, životinja, a biljke koje mogu da se vide su gotovo nepromenjene. U takvom okruženju u „Silosu“ se stvara novi svet, sa svojim pravilima, zakonima i običajima. Višeslojna i samoodrživa kružna, ogromna građevina počiva na „spratovima“ na kojima se nalaze gotovo identični stanovi u kojima počev od gornjeg „sloja“ u kome žive šerif, gradonačelnica kao i ostali zaduženi za funkcionisanje jednog društva/države, do donjeg „sloja“ u kome se mogu naći socijalno najsiromašnije grupacije. Za sve njih jedan šerif održava javni red i mir, ali i samu bezbednost „Silosa“, dok mu gradonačelnica, koju voli i obožava gotovo svaki stanovnik „Silosa“, u tome odgovorno pomaže.

„Silos“ ne krase ni boje ni obeležja, podseća na one sivo–smeđe zgrade iz doba Sovjetskog Saveza koje se danas samo mogu smatrati svedocima jednog užasnog režima. Stpenište koje se od vrha ka dnu kružno spusta, simbolično je zapravo odraz monotonije i jednoličnog života, bez ikakvih preokreta i nepredviđenih događaja. Na prvo gledanje, reklo bi se da je ovde dobro organizovan život svakog pojedinca. Od škola, do medicinskih stacionara, ali i mesta gde se odlažu stvari pokojnika koja se ne čuvaju u kući. Jedino što se krije i krijumčari su „relikvije“, zakonom zabranjene. To su stari uređaji, hard diskovi, fotoaparati, kamere (veza sa spoljnim svetom), gotovo sve ono što podseća na prošlost, koja je ovde u novom svetu izbrisana.

Zaplet počinje kada šerif izgovara rečenicu da želi da izađe napolje, da ponovo ode na Zemlju. Jednom izgovorena, ova rečenica se više ne može smatrati banalnom. U ovakvim situacijama se sprovode zakoni koji su gotovo nalik rigidno–nemačkim zakonima koje su doneli takozvani „Osnivači“, a koji se kroz pravosudno odeljenje vrlo strogo primenjuju u „Silosu“, što znači da će se šerifova odluka apsolutno i bez izuzetka realizovati. Svi koji su voleli i bili uz šerifa duboko su pogođeni njegovom odlukom. On je poželeo da ode za svojom ženom, koja je takođe napustila „Silos“ i otišla na površinu. Njemu povratka nema, i to je siguran put u smrt. Kroz veliki ekran gotovo svi stanovnici „Silosa“ prate njegovo iskrcavanje na površinu, u nadi da će im dati znak da se gore život vratio. Kako će se zaista zaplet odvijati, ostaviću vama da pogledate, iako ću se ipak na kraju osvrnuti na glavnu junakinju serije, inženjerku Džulijet koju igra fantastična Rebeka Ferguson, koja se proslavila ulogom u jednom od mnogobrojnih delova franšize „Mission:Impossible.“ Gotovo na samom dnu „Silosa“, marljiva i profesionalna Džulijet se vrlo odgovorno i savesno brine za peć koja je zapravo glavni generator samog „Silosa“. Ona održava i pokreće peć, koja obezbeđuje struju i od vitalnog je značaja za život stanovnika „Silosa.“ Okružena ljudima od poverenja, svojom savešću i ekspeditivnošću rešava mnogobrojne kvarove na peći (ako se dogode), i na taj način indirektno čuva samu bezbednost ljudi u „Silosu.“

Kroz vrlo neupadljive flešbekove pratimo i njen privatan život i vidimo da razvija nežan, ljubavni odnos s momkom koji je krijumčario i čuvao „relikvije“, a koji je, nažalost, ubijen. Željna da sazna ko ga je i zbog čega ubio, upoznaje šerifa, koji nakon njegovog odlaska, zahteva da ona preuzme njegovo mesto. Isprva ne želeći da se bavi stvarima u koje se ne razume, Džulijet ubrzo shvata da je to najidealnija prilika da istraži smrt voljene osobe, ali i mogućnost da sazna ima li ponovnog života na Zemlji. Radnja serije se sporo odvija, likovi su temeljno probrani i do sitnica odrađen karakter svih njih. Nakon pet epizoda, nazire se sigurno veliki obrt radnje, na opšte zadovoljstvo ljubitelja akciono–distopijskih serija. Ostaje da se vidi da li će narednih pet epizoda doneti to željeno iznenađenje i očekivani obrt.

Serija „Silos“se može tumačiti na različite načine, jer u nekim situacijama se jasno vidi taj klasni sistem i razlika između onih koji žive na višim nivoima (sličnost sa našim sistemom u kome postoje „nedodirljivi“) i koji preziru one na nižim (sličnost s većinskim delom našeg stanovništva), iako od njihovih sposobnosti i umeća zavise. Očigledan prezir onih koji ne prihvataju inženjerku kao sebi ravnu, vidi se onoga trenutka kada ona zauzme položaj u lancu zakonodavne i izvršne vlasti. Tajne i misterije, izostanak istine, zataškavanje iste, neodoljivo podsećaju na sistem u kome mi živimo. S nestrpljenjem mi fanovi ovakvih serija čekamo preostalih pet epizoda u kojima se nadamo da ćemo videti ne samo jesmo li i mi zatočenici neke vrste „Silosa.“, već da li će i kod nas pojedince „ubiti“ istina, ako laž već nije.  

Trejler– serija „Silos“ https://www.youtube.com/watch?v=dnuA7vMXBZ8&t=46s